У краткој причи Краљ ослушкује Итало Калвино описује краља који у параноичном и непрестаном страху од губитка власти, даноноћно седи на престолу, чувајући га. Једини контакт са животом на двору су звуци који се сливају у његове одаје: кораци слугу, шапати и говоркања, јутарње фанфаре приликом подизања заставе, свечаности, градска бука на другој страни, метежи, топот коња… Он не види одакле звуци долазе, али је опседнут њиховим значењем и судбином коју му доносе. Сулудо испитивање тих многобројних звукова престаје у тренутку када га један од њих потпуно очара. Кроз прозор ветар носи глас жене која пева, глас чисте лепоте, јединствен и непоновљив. За краља је то глас слободе.