Тамино: Борис Мирковић
Памина: Маја Петрин
Папагено: Твртко Јурић
Папагена: Марина Костелац
Краљица ноћи: Матилда Сорић
Сарастро: Жељко Мавровић
Три виле / три дечака: Данијела Чолић Призмић, Марина Косталеац, Маја Некић
Моностатос: Бранко Смиљанић
Змај: Бранко Смиљанић, Љиљана Циндрић
Певају:
Томислав Мужек (Тамино), Валентина Фијачко (Памина), Озрен Билушић (Папагено), Валентина Фијачко (Папагена), Ана Дурловски (Краљица ноћи), Анте Јеркуница (Сарастро), Ивана Гарај, Данијела Пинтар, Гордана Шеб (Три виле / три дечака), Иво Гамулин (Моностатос)
Музичка реализација: Станко Јузбашић
Лутке и костими: Горан Лелас
Сценографија: Динка Јерилевић
Дизајн светла: Дени Шеснић
Дизајн звука: Ненад Бркић, Мирко Грубер
Корепетитор: Нина Цосетто
Кореографија: Ђурђа Кунеј

Превод оригиналног либрета: Енди Јелчић
Превод певаних стихова Станко Јузбашић & Енди Јелчић
Помоћник редитеља Бранко Смиљанић
Инспицијенткиња Љиљана Циндић
Инструментални солисти:
Влатка Пељхан (виолина), Дани Бошњак (флаута)
Музика снимљена у студију "Роко и партнер"
Сниматељ: Давор Роко
Техничко водство: Ивица Сусовић • Расвета: Дражен Дундовић, Саша Фистрић, Игор Матијевац •
Звук: Давор Поповић • Израда лутака и костима: Весна Балабанић, Гордана Кребељ, Сунчана Вртарић, Ивица Сусовић • Кројачки радови: Јадранка Тонковић, Едо Паклец, Барбара Хубзин • Реквизитерке: Сњежана Биланџија и Винка Крнић • Мајстори сцене: Ивица Аничић, Синиша Перковић • Сценски техничари: Леонард Мишић, Томислав Кук, Вилим Север • Браварски радови: Перо Брешић

Станко Јузбашић је окупио сјајну екипу певача који, само за ову представу, певају одабране деонице опере. Солисти су млади и афирмисани певачи, од којих неки већ наступају у миланској Скали и њујоршком Метрополитену. У сваком погледу, реч је о необичној луткарској и још необичнијој оперској представи. Глумци су се нашли пред изазовом сасвим другачијег луткарског израза и сусрели се са сасвим новом и надасве маштовитом ликовном као и луткарско-аниматорском поставком представе. Представа је намењена малим и великим људима, деци и одраслима.

Мудра и духовита, урнебесно забавна, музички изврсна, поучна, камерна и спектакуларна - све је то у исти мах нова представа ЗКЛ-а. (…) Иза лутака које одмах освајају симпатије, силну улогу имају и сјајно је одрађују глумци, не само као покретачи и тумачи, него и нескривени партнери, помагачи, коментатори и добри саветници својих ликова. (…) Тренутно, ова луткарска Чаробна фрула свакако је најбоље од свега што у Моцартовој години нуде све велике хрватске позорнице заједно.
Бранимир Пофук, Јутарњи лист

Сви присутни понијели су ту вечер из Загребачког казалишта лутака покоју лијепу и сретну мисао, а одушевљени коментари могли су се чути из уста најмлађих, као и оних старијих који у себи још имају довољно дјечје радости.
Катарина Петковић, Нови лист

У Моцартовој години, редитељ Крешимир Доленчић успио је пренијети заиграност Моцартове музике и занимљиво испричати причу.
Андрија Туњић, Вјесник

Загребачко казалиште лутака основано је 1948. и најстарије је професионално луткарско позориште у Хрватској. Више од шест деценија окупља врхунске уметнике – драматурге и песнике, сликаре и вајаре, музичаре и кореографе, костимографе и сценографе, редитеље и глумце. Захваљујући својој креативности и вештини сви они су стекли велик углед у Хрватској и иностранству што потврђује и наклоност публике, али и бројне награде које су освојили на угледним фестивалима широм света.
ЗКЛ данас има 60 запослених различитих професија. Лутке и сценографије израђују се у властитој позоришној радионици. Године 2004, после пет година “бескућништва”, Загребачко казалиште лутака се вратило у своју обновљену зграду. Прелепо обновљено здање има гледалиште са 200 места и добро опремљену сцену на којој се могу играти луткарски спектакли, представе са живим глумцима, па чак и камерне опере.
Представе ЗКЛ-а су намењене деци и њиховим породицама.
До данашњих дана, на сцени ЗКЛ одиграно је скоро 400 премијера, а све под мотом да технички аспекти представе не смеју засенити реч драме и њену поруку, односно не смеју постати једини циљ драмског чина. Зато је циљ одувек био – успоставити равнотежу између изговорене речи и сценског спектакла. Неке представе ЗКЛ-а су засноване на делима савремених аутора, али већина почива на класичним бајкама које су изнова промислили истакнути хрватски и инострани редитељи, познати углавном по свом раду у позоришту „за одрасле”.

О Чаробној фрули
Десет изузетних певача и десет врхунских луткара удружили су снаге да би на сцену донели чувену борбу између Сарастра и Краљице ноћи. Ова верзија познате и вољене Моцартове опере Чаробна фрула спаја луткарство, живог глумца, врхунску музику и сценски спектакл. Принц Тамино је заробљен и мора проћи кроз мистичне завете воде, земље, ватре и ваздуха у потрази за врлином и – невестом. За то време његов мање идеализму склони птичар Папагено жуди само за згодном дружбеницом и довољно хране и пића.
Скраћену радњу, која траје тек нешто више од сат времена, млада публика лако прати и представа служи као савршен увод у чаробан свет опере. Редитељски рукопис Крешимира Доленчића заснован је на међуигри луткара-глумца и његове лутке. Иако су читаво време свесни да су део опере, протагониста (и публика) су стално изнова увучени у радњу, чак и када би радије побегли из чаробне шуме пуне змајева и других чудесних бића.

Крешимир Доленчић је до сада режирао тридесетак опера у Хрватској, Словенији, Великој Британији, Америци и Кини. Иако је познат као редитељ драмских и оперских представа, ово му је било прво искуство у свету луткарства.
Модерна и врло покретљива сценографија Динке Јеричевић практична је позадина за духовите, изражајне и жарко обојене лутке Горана Леласа, међународно познатог илустратора, костимографа
и модног илустратора који је радио за Вогуе, Донну, Ванитy и многе друге познате часописе.
Скупина посебно надарених певача снимила је оперу на хрватском језику. Улогу принца Тамина пева хрватски тенор Томислав Мужек који је већ наступао на сценама неких од најугледнијих оперских кућа и концертних дворана као што су Миланска Скала, Бечка државна опера и Bayreuther Festspiele, док цењени сопран Валентина Фијачко пева улогу Памине.

Загребачко казалиште лутака
Директор: Никола Ћубела
Уредница: Петра Мрдуљаш