Субота, 17. октобар 2026. 
Задужбина Илије М. Коларца у 20.00
Свечано отварање 
Гала концерт – Звезде руске оперске сцене
Симфонијски оркестар и Хор РТС
Диригент: Душан Вилић
Солисти: Татјана Павловскаја, сопран, Екатерина Лукаш, мецосопран, Игор Морозов, тенор, Сергеј Кајдалов, баритон, Вјачеслав Васиљев, баритон, Иља Казаков, бас
Програм: најлепше нумере из опера П. Иљича Чајковског, Н. Римског Корсакова и М. Мусоргског
У сарадњи са Музичком продукцијом РТС
3000, 4000, 5000

Симфонијски оркестар РТС један је од најрепрезентативнијих оркестарских ансамбала у Србији. Основан 1937. године, у оквиру Радио Београда, од самих почетака имао је профилисане уметничке правце деловања, усмерене ка афирмисању и неговању националне музичке баштине, али и капиталних дела светске литературе.
Оваква програмска политика, коју је утемељио први диригент, Михаијло Вукдраговић, задржана је и током више од осам деценија дуге извођачке праксе, коју су својим радом обележили шефови-диригенти Младен Јагушт, Ванчо Чавдарски и Бојан Суђић.
Кроз историју, сарадњу са оркестром су остварили најзначајнији домаћи и инострани уметници, солисти и диригенти. Наступао је на свим значајним фестивалима у Југославији и Србији, а остварио је и успешне турнеје по Европи, Африци и Азији. У Звучном архиву Радио Београда трајно је архивирано више стотина снимака, од којих су многи објављени на неколико десетина носача звука.
Симфонијски оркестар је добитник бројних значајних награда и признања, међу којима се издвајају награда Удружења оперско-симфонијских музичара Србије за високи квалитет музицирања, Награда за најперспективнији оркестар (1971), „Сиринга“ (1982), награда на Фестивалу светских симфонијских оркестара у Паризу (1986) и Специјални златни беочуг (1987) поводом 50 година постојања.
За велике успехе у културној и уметничкој мисији, а обележавајући 70-годишњицу од оснивања, Симфонијски оркестар РТС је 2008. године добио и признање „Изванредни златни беочуг“. Добитник је и годишње награде ревије „Музика Класика“ за најбољи оркестарски ансамбл за 2013. годину, а 2019. године, одликован је и Сретењским орденом трећег степена, за трајан допринос култури.
Симфонијски оркестар РТС данас делује у оквиру Музичке продукције РТС и прати светске тенденције у интерпретацији музике. Његов репертоар обухвата значајна симфонијска, концертантна и вокално-инструментална дела домаће и иностране литературе. У својој историји премијерно је извео многа дела истакнутих савремених домаћих стваралаца различитих генерација, од којих су му нека и посвећена. На програму се налази и оперска и оперетска литература, као и музика популарних жанрова. Активно је присутан на концертним подијумима, у медијима и у оквиру значајних друштвених догађаја, позиционирајући се као престижни извођачки апарат спреман за највише уметничке домете.

Хор Радио телевизије Србије основан је 1939. године у оквиру Радио Београда. Први шеф диригент, Милан Бајшански, усмерио је програмску стратегију у правцу афирмисања домаће музичке баштине, као и значајних остварења светске хорске литературе и вокално инструменталних дела. Она је за држана све до данашњих дана, дефинишући уметничку биографију овог ансамбла дугу осам деценија. Рад Хора посебно су обележили шефови диригенти Боривоје Симић, Младен Јагушт, Владимир Крањчевић и Бојан Суђић Кроз историју Хор је наступао са многим истакнут им диригентима и солистима. Учествовао је на свим значајним музичким фестивалима у Југославији и Србији, а остварио је и успешне турнеје по Пољској, Чехословачкој, Мађарској, Румунији, Бугарској, Турској, Енглеској, Француској, Немачкој, Аустрији, Швајцарс кој, Шпанији, Италији, Грчкој и Русији.
Хор континуирано делује и у домену архивирања трајних звучних записа, који се чувају у Звучном архиву Радио Београда. Међу њима се посебно издаваја музика домаћих стваралаца, чиме овај ансамбл активно делује у правцу очувања и афирмације националне културне баштине. Хор РТС добитник је многих признања, међу којима су „Октобарска награда града Београда“ (1982), „Златни беочуг“ (1989) за унапређење културе и уметности града Београда, „Златни беочуг“ (2007) за трајни до принос култури главног града, „Музика Класика“ за концерт године (2014) и „Сретењски орден трећег степена“, за постигнуте резултате у културним делатностима у 80 година рада (2019). То је једини професионални ансамбл оваквог типа у Србији. Његов репертоар данас обухвата најзначајнија дела хорске литературе, комплексне партитуре вокално инструменталне и оперске музике, а негује и музику популарних жанрова. Овај ансамбл активно изводи и дела савремених иностраних и домаћих аутора, најчешће их премијерно инт ерпретирајући, а многа од њих су му управо и посвећена. Репертоар се и даље проширује у виду сарадње са другим ансамблима Музичке продукције РТС , обогаћујући већ богату збирку Звучног архива новим, интерпретативно осавремењиним, снимцима. Широки дијапазон уметничких стремљења позиционирао је Хор РТС као реномирани хорски ансамбл, препознатљивог звука и извођачког угледа, који је активно присутан у српском музичком животу.

Душан Вилић рођен је у Београду, у уметничкој породици. Образовао се у најбољим традицијама руске и српске музичке школе, што је утицало на ширину његовог музичког интересовања и професионалног израза.

Професионалну каријеру успешно развија у Русији, где је као стални и гостујући диригент сарађивао са бројним истакнутим симфонијским оркестрима и оперским сценама широм земље. Његов концертни и позоришни репертоар обухвата широк спектар жанрова – од барока до симфо-џеза, као и оперску и балетску литературу. Одликују га отмен музички укус, промишљен избор програма и усредсређене, убедљиве интерпретације.

Током школовања у Србији наступао је као виолиниста, оргуљаш и вокални извођач. Аутор је награђеног хорског дела на такмичењу у Русији. Усавршавао се на бројним оркестарским мастер-класовима у европским центрима музичке културе. Посебан утицај на његово уметничко формирање имале су консултације у Берлинској филхармонији са Леоном Шпирером и Симоном Бернардинијем, као и присуство пробама маестра Сајмона Ретла.

Дипломирао је и завршио мастер студије виолине у Београду, а затим стекао високо и постдипломско образовање на Државном конзерваторијуму Римски-Корсаков у Санкт-Петербургу у класи Народног уметника СССР-а Александра Сергејевича Дмитријева. Савладао је диригентску школу совјетске традиције, развивши индивидуалан стил и пуни уметнички израз.

Још као студент дириговао је оркестру Филхармоније Санкт-Петербурга, представљајући тематске програме руске, француске, шпанске музике, као и дела Хајдна, Моцарта, Прокофјева и Шостаковича. Као стални диригент Волгоградске филхармоније извео је више од педесет симфонијских програма, а наступао је и као соло виолиниста и оргуљаш. Сарађивао је са истакнутим уметницима као што су Борис Андрианов, Никита Мндојанц, Вадим Тејфиков, Алексeј Паршин, Лука Гаделија и други.

Од 2023. године ангажован је као диригент Маријинског театра – сцене у Владивостоку, а на главној сцени Маријинског театра у Санкт-Петербургу редовно диригује балетским представама. Његов оперски и балетски репертоар обухвата дела П. И. Чајковског, Г. Доницетија, Ж. Бизеа, Р. Леонкавала, Ђ. Вердија, Ђ. Пучинија, В. А. Моцарта, А. Салијерија, Р. Планкета, А. Адана, А. Глазунова, Р. Шчедрина и И. Стравинског, од којих су поједина по први пут изведена у локалним продукцијама.

Професионални ангажмани:

2023–данас: Диригент Маријинског театра (Владивосток) и диригент балетских представа на главној сцени Маријинског театра у Санкт-Петербургу

2022–2023: Диригент Театра Санкт-Петербург Опера

2019–2022: Диригент Симфонијског оркестра Волгоградске филхармоније

Од 2019: Гостујући диригент Симфонијског оркестра Филхармоније Санкт-Петербурга

Од 2016: Сарадња са симфонијским оркестрима Новосибирска, Владивостока, Камерним оркестром Новосибирске филхармоније, оркестром и хором Санкт-Петербуршке митрополије, оркестром оперског студија Конзерваторијума Римски-Корсаков ,  оркестром Станислав Бинички  и Београдском филхармонијом, са којом је концертно извео музику за балет М.Равела "Дафнис и Хлоја".

Активно подржава младе таленте, диригујући свечане концерте ученика специјализованих музичких школа и учествујући као члан жирија на такмичењима вокалних солиста у сарадњи са Културним центром оперских талената „Јелена Обрасцова“.

Јекатерина Лукаш је рођена у Вороњежу, у Русији. Дипломирала је са одличним успехом на Руском институту за позоришну уметност у Москви (ГИТИС, у класи Александра Титела и Игора Јасуловича) 2015. године, а потом је наставила студије на московској Академији хорскe уметности „Виктор Попов” (у класи Наталије Попове). 
Од 2014. до 2017. године била је полазница програма за младе уметнике у Московском државном музичком позоришту „Станиславски и Немирович-Данченко”, где је од 2021. године солисткиња. 
На сцени овог позоришта тумачила је насловну улогу у  опери „Кармен”, као и улоге Адалђизе („Норма”), Изабеле („Италијанка у Алжиру”), Никлауса („Хофманове приче”), Мадалене („Риголето”), Сузуки („Мадам Батерфлај”), Петка („Робинзон Крусо”), Љубаше („Царева невеста”), Олге („Евгеније Оњегин”), Полине („Пикова дама”), Ткаље („Бајка о цару Салтану”) и Кнегиње („Русалка” Даргомижског).    
Наступала је као гостујући солиста на сцени позоришта „Бољшој театр” (насловна улога у Офенбаховој „Периколи”, Соња у концертној верзији „Рата и мира”), Државног академског позоришта опере и балета у Новосибирску (Кончаковна у опери „Кнез Игор”, Кармен), Државног позоришта опере и балета у Краснојарску (Амнерис у „Аиди”, Орфеј у Глуковој опери „Орфеј и Еуридика”, Адалђиза у „Норми”, Булот у „Плавобрадом”), Државног академског позоришта опере и балета „А. С. Пушкин” у Нижњем Новгороду (Грофица у „Пиковој дами”, Кармен), Државног позоришта опере и балета у Вороњежу (Керубин у „Фигаровој женидби”, Дете у Равеловом делу „Дете и чаролије”) и Академског државног позоришта опере и балета „Муса Џалил” у Татарстану (Полина и Миловзор у „Пиковој дами”, Марина Мнишек у „Борису Годунову”, Фенена у „Набуку”, Трећа дама у „Чаробној фрули”, Кармен). Редовно гостује на Међународном оперском фестивалу „Фјодор Шаљапин” у Казању.      
Године 2019. наступала је на светској премијери опере Владимира Николајева „Радник и колхозница” (улога Марлен Дитрих, московска концертна дворана „Зарјадје”), а 2021. године на светској премијери дела Игора Рајхелсона „Спаљено поглавље ’Евгенија Оњегина’” (Велика сала Московског конзерваторијума). Године 2020. тумачила је улогу Ромеа у опери „Капулети и Монтеги” на петом Фестивалу музичких позоришта „Видети музику”, на сцени Московског државног академског музичког позоришта за децу „Наталија Сац”.  
Ова уметница је 2025. године дебитовала у позоришту „Маријински театр” на концерту лауреата 27. Међународног такмичења вокалиста „Глинка”, изводећи Варварине песме и куплете из опере „Не само љубав” и – са Албином Шагимуратовом – дует Норме и Адалгизе из опере „Норма”. Исте године први пут се појавила у продукцији позоришта „Маријински театр”, тумачећи улогу Адалгизе на премијери нове поставке „Норме”. Од октобра 2025. године солисткиња је oвог позоришта.

Рођен 1990. године у Рјазању, у Русији, Игор Морозов је 2015. дипломирао на Академији хорске уметности „Попов” у Москви, стекавши дипломе из области хорског дириговања и соло певања (у класи Вере Александрове).
Одржао је солистичке реситале у Француској и Немачкој 2012. и 2013. године. Дебитовао је у опери 2013. улогом продавца животиња у опери „Каваљер с ружом”, под диригентском палицом Василија Синајског, у Бољшом театру у Русији. Године 2024. наступио је у истом позоришту као Владимир Игоревич на премијери нове поставке опере „Кнез Игор”. Од 2014. године солиста је у московској „Хеликон опери", где је остварио улоге као што су: Иван Ликов („Царева невеста”), Шујски („Борис Годунов”), кнез Синодал („Демон”), Платон Зубов („Царица” Давида Тухманова), Ленски („Евгеније Оњегин”), Бепе („Пајаци”), Андреј („Мазепа”), Тамино („Чаробна фрула”), Моцарт („Моцарт и Салијери / Реквијем”), гроф Водемон („Јоланта”), Алфредо Жермон („Травијата”), Исмаел („Набуко”), Марио Каварадоси („Тоска”), млади Циганин („Алеко”), Дон Хозе („Кармен”), Туриду („Кавалерија рустикана” [Сеоско витештво]), Вакула („Черевички”) и Садко. 
Сарађивао је са реномираним диригентима, међу којима су Валериј Гергијев, Кристијан Тилман, Сављус Сондецкис, Јан Латам-Кениг, Кен-Дејвид Мазур, Владимир Спиваков, Владимир Федосејев, Михаил Плетњов, Јуриј Темирканов, Јевгениј Светланов, Александар Ведерњиков, Алберто Зеда и Владимир Јуровски.  
Наступао је у позориштима као што су Краљевско позориште Ла Моне (Брисел), Позориште на (реци) Вину (Theater an der Wien), Театар Петруцели у Барију, Опера у Ници, Немачка опера на Рајни у Диселдорфу, Gran Teatre del Liceu (Барселона), Краљевска шведска опера (Стокхолм), Концертгебау (Амстердам), Хрватско народно казалиште (Загреб), Естонска национална опера (Талин), Летонска национална опера (Рига), градска позоришта у Сантијагу и Сао Паулу, Московско позориште „Новаја опера Колобов”, Концертна дворана „Чајковски” у Москви, Велика сала Московског конзерваторијума, као и у оперским кућама у Краснојарску, Уфи и Перму. Наступао је и на фестивалу „Оперски дани Сареме” (Естонија). 
Његов репертоар такође обухвата улоге: Чекалински („Пикова дама”), Искра („Мазепа”), Јеврејин („Салома”), сер Харви („Ана Болен”), Дон Отавио („Дон Ђовани”), Атало (Росинијева „Хермиона”), Зиновиј Борисович („Леди Магбет Мценског округа”) и Семјон Котко, као и тенорске деонице у Моцартовом и Сен-Сансовом „Реквијему”, Бетовеновој Деветој симфонији, Дворжаковој композицији „Stabat Mater”, Рахмањиновљевој хорској симфонији „Звона”, Тањејевљевој кантати „По читању псалма” и делу Леонида Десјатњикова „Пинешка прича о Пушкиновом двобоју и смрти”.
Морозов је дебитовао у Маријинском театру у јулу 2023. године, наступивши као кнез Синодал у концертном извођењу опере „Демон”, а вратио се у септембру исте године ради премијере нове сценске поставке тог дела.

Млади руски баритон Сергеј Кајдалов тријумфовао је на бројним такмичењима, међу којима су Међународно божићно певачко такмичење у Минску 2017. године, Међународно такмичење у камерном певању „Георгиј Свиридов” 2017. године, међународно такмичење „Млади гласови Сибира” и освојио гран-при на Међународном вокалном такмичењу „Б. Т. Штоколов” у Санкт Петербургу 2018. године.  
Године 2019. победио је на Међународном музичком такмичењу „Краљица Соња” у Ослу. У сезони 2018/19. био је солиста позоришта „Маријински театр” у Санкт Петербургу, где је, између осталих, тумачио улогу Ивана Журана у опери Чајковског „Чаробница”. 
Међу гостовањима у сезони 2018/19. издваја се његов наступ у Националној опери у Лиону у улози Кудме у опери „Чаробница”. У сезони 2019/20. дебитовао је у Келнској опери, као и у улогама Марцела и Глумца 4 у опери „Хамлет” Брета Дина. Ансамблу Бечке државне опере придружује се у сезони 2020/21.

Рођена у Мурманску, Русија, Татјана Павловскаја  је дипломирала на Државном конзерваторијуму „Н. А. Римски-Корсаков” у Санкт Петербургу, где је завршила и постдипломске студије и асистентски стаж (класа професора Новиченка). 
Дебитовала је у позоришту „Маријински театр” у улози Татјане („Евгеније Оњегин”) 1994. године. Чланица је оперског ансамбла тог позоришта од исте године. Наступала је на водећим светским оперским сценама, међу којима су Метрополитен опера (Њујорк), Опера Сан Франциска, Вашингтонска опера, миланска Скала, Алте опер (Франкфурт), Карнеги хол (Њујорк), Концертгебау (Амстердам) и Баварска државна опера, као и на међународним фестивалима у Равени, Салцбургу, Баден-Бадену, Синсинатију, Глајндборну и Каљарију (Италија).
Учествовала је и на гала концерту у Бакингемској палати заједно са Пласидом Домингом и Лондонским филхармонијским оркестром под диригентском палицом Валерија Гергијева.  
Тренутно наступа заједно са многим међународно признатим ансамблима, као што су филхармонијски оркестри Њујорка, Чикага, Лос Анђелеса, Минхена, Хелсинкија, Осла и Стокхолма, Национални филхармонијски оркестар Русије, ансамбл „Московски виртуози”, Симфонијски оркестар Западнонемачког радија из Келна, Симфонијски оркестар Француског радија. 
Наступала је под управом изузетних диригената данашњице, међу којима су Валериј Гергијев, Владимир Спиваков, Јуриј Темирканов, Семјон Бичков, Михаил Плетњов, Хајнц Фрике, Еса-Пека Салонен, Јон Марин и Џејмс Конлон. У сезони 2009/2010. учествовала је у извођењу „Паклене комедије” са Џоном Малковичем у главној улози.
Према оцени критичара, њен вокални стил је префињен, а истовремено сензуалан и богат нијансама и полутоновима, што вокалним композицијама даје дубину и несумњиво сврстава ову уметницу међу најистакнутије извођаче данашњице. „Њујорк тајмс” пореди њен глас са богатим и интензивним укусом „врхунске чоколаде”. 
Снима за велике издавачке куће као што су „Дојче грамофон”, „Филипс”, „Дека” „ Далас рекордс”, „Оемс класикс”, „Артхаус мјузик”, „Маријински” и „Глајндборн”. 
За свој рад на сцени номинована је за престижне међународне награде, међу којима су  „Греми” (2001. године, за улогу Софије у опери Сергеја Прокофјева „Семјон Котко”) и награда Музичког часописа Би-Би-Сија  (2011. године, за улогу Стране кнегиње у опери Антоњина Дворжака „Русалка”).

Вјачеслав Васиљев, рођен 1989. у Краснојарској покрајини, дипломирао је на Државном конзерваторијуму „Римски-Корсаков” у Санкт Петербургу (класа Надежде Дроздове-Вајнер) 2017.  
Од 2016. до 2023. године био је солиста оперског ансамбла Приморске сцене позоришта „Маријински театр” у Владивостоку. Од априла 2023. солиста је оперског ансамбла истог позоришта у Санкт Петербургу и гостујући солиста на Приморској сцени.  
Године 2017. учествовао је на првом Међународном евроазијском фестивалу високе класике на Криму, а затим и у пројекту „Академија младих оперских певача из Русије у Опери Монте Карла”, где је похађао мајсторске курсеве код певача Роберта Алање и Жозеа ван Дама, диригента Жака Лакомба, редитеља и кореографа Адријана Синивије и многих других.
Дебитовао је у позоришту „Маријински театр” у Санкт Петербургу 2018, наступивши као Ђорђо Жермон у опери „Травијата”. 
У мају 2019. године гостовао је у московској концертној дворани „Зарјадје” и у сали „Маријински-2”, тумачећи улогу Григорија Грјазног у опери „Царева невеста” (режија Вјачеслав Стародубцев), под диригентском палицом Валерија Гергијева. Новембра 2019. године, као члан ансамбла Приморске сцене, наступао је у Бурјатском државном академском позоришту опере и балета „Г. Ц. Цидинжапов” у Улан-Удеу, где је тумачио улоге лорда Енрика Аштона (у концертном извођењу опере „Лучија од Ламермура”) и Григорија Грјазног.
У јулу 2021. године дебитовао је у Московском државном академском музичком позоришту „К. С. Станиславски и В. И. Немирович-Данченко”, тумачећи улогу грофа Томског у опери „Пикова дама”. 
Октобра 2022. године први пут је наступио у улози грофа Луне у опери „Трубадур” у Азербејџанском државном академском позоришту опере и балета (Баку). Марта 2023. тумачио је улогу Магбета у позоришту „К. С. Станиславски и В. И. Немирович-Данченко” и наступио у московској Концертној дворани „Чајковски”.

Иља Казаков, бас, рођен је 1992. године у Казању. Међу његовим недавним и предстојећим ангажманима издвајају се дебији у Хамбуршкој државној опери, са Симфонијским оркестром Атланте, на Салцбуршком фестивалу, као и са Берлинском филхармонијом под управом Кирила Петренка.
Члан је ансамбла Бечке државне опере, на чијој је сцени остварио низ улога, међу којима су Ферандо (Трубадур), Колен (Боеми), кнез Гремин (Евгеније Оњегин), Дон Базилио (Севиљски берберин), Варлам (Борис Годунов), доктор Гренвил (Травијата), Труфалдино (Аријадна на Наксосу), Краљ (Аида), Цунига (Кармен), Пистола (Фалстаф), Гвалтијеро (Пуританци), Тамничар (Тоска), Наредник (Манон Леско), Кино (Адријана Лекуврер), као и Босмин у дечјој опери Die Entführung ins Zauberreich (Отмица у чаробно царство), заснованој на Моцартовој музици. У лето 2023. године наступио је и у улози Цуниге на Оперском фестивалу у Санкт Маргаретену.
Иља Казаков завршио је студије хорског дириговања и соло певања. 2019. године освојио је специјалну награду на Међународном такмичењу певача „Галина Вишњевска”.