„Ја једино могу знати ко сам и шта сам када сазнам ко сам био и у каквом окружењу сам се налазио.“ (Марсел Пруст)
Физички покрет, изведен и доживљен у садашњем времену, заправо је, временски гледано, пролазни доживљај. Једном изведен, покрет се заправо увек анализира и разуме кроз поновно враћање искуству које припада прошлости. Кроз мој дијалог са најзначајнијим делом Марсела Пруста У потрази за изгубљеним временом открио сам снажну везу између три дискурса – СЕЋАЊА, ПОКРЕТА И МОНОЛОГА. Соло пројекат „М. – СОЛО ЗА ТРИ УМА“ (Дијалози са Марселом Прустом) истражује и истовремено доводи у питање корелацију између ова три дискурса. Овај соло од 12 сцена део је кореографског опуса THREE SEASONS.
„Један минут унутар нас самих, ослобођен временских ограничења, производи, као резултат тог процеса, стање нашег постојања ослобођеног времена и омогућује нам да искусимо не бесмртност, него вечност.“ (Марсел Пруст)
У сарадњи са Битеф Театром
Милош Софреновић (1976) – извођач, кореограф, редитељ и педагог своје професионално плесно и кореографско образовање стекао је као стипендиста Лабан центра (плесне академије) у Лондону. Као извођач, кореограф и редитељ добитник је неколико међународних стипендија од стране Министарства културе Србије, Сорош Фондације (Београд), Dance Web програма (Беч), Dance Omi програма (Сједињене Америчке Државе), Odyssey Dance Theatre програма (Сингапур).
Остварио је, између осталих, успешне уметничке сарадње са кореографима Аном Санчез Колберг (Лондон), Кит Јохнсон (Копенхаген), Лиз Кинг (Беч), Денијем Теном (Сингапур), Михаилом Хонесеауом (Берлин), Пином Бауш (Лондон), Филипом Арматијем (Локарно), Соњом Вукићевић (Београд). Своја дела представио је на фестивалима у Њујорку, Единбургу, Лондону, Бечу, Истанбулу, Сингапуру, Стокхолму, Грацу, Београду, Загребу, Скопљу, Новом Саду, итд.
Усавршавао се у области кореографије са познатим педагозима Сузаном Линке, Џонатаном Бароузом, Кристином Коно (дугогодишњи педагог трупе Пине Бауш), Вером Мантеро, Ко Муробушијем и др. Специјализовао се у домену соло плесне форме инспирисане немачким плесним театром (Tanz Theater) и јапанским Буто плесом.
Јан Висоцки живи у Паризу и Бечу и компонује електроакустичке комаде засноване на звучним микроструктурама и суптилној атмосфери. У свом раду сарађује са музичарима и уметницима звука, истражује поља симбиозе компјутера и акустичких и електричних инструмената. Визуалзација је круцијална компонента његових извођења. Као композитор и извођач уживо, сарађује са плесачима модерног израза и театарским уметницима у потрази за додирним тачкама различитих видова људске експресије.
