Program
Гијом Лекеу (1870-1894)
ADAGIO за гудачки трио и гудачки оркестар (1891) 12’30’’
Филип Глас (1937)
ВИОЛИНКСКИ КОНЦЕРТ бр. 2 – АМЕРИЧКА ЧЕТИРИ ГОДИШЊА ДОБА, за виолину. гудаче и синтисајзер (2009) - српска премијера 38’
Нада Хофман, синтисајзер
Пауза
Астор Пјацола (1921-1992) / Леонид Десјатников (1955)
ЧЕТИРИ ГОДИШЊА ДОБА У БУЕНОС АИРЕСУ (1964-70) 25’30’’
Гијом Лекеу, рано преминули белгијски композитор, био је ученик Сезара Франка, а потом и Венсана Дандија. У његовом невеликом опусу истиче се позната Соната за клавир и виолину, коју је поручио и прославио Ежен Исај изводећи је широм света, као и дирљиви Adagio pour Quatuor d'Orchestre, компонован за троје солиста и гудачки ансамбл. Утицај Франка је очигледан у врло богатој вишегласној структури композиције и типично романтичарској осећајности.
Још једно концертантно дело Филипа Гласа на програму 43. Бемуса, Виолински концерт бр. 2 Америчка четири годишња доба је компонован за Роберта Мекдафија у лето и јесен 2009. године. По речима композитора, „Настанку дела је претходило неколико година разговора на ту тему између нас двојице. Он је желео музику коју би свирао на концертима заједно са Вивалдијевим Годишњим добима. Пристао сам да компонујем четвороставачно дело, али од самог старта нисам био сигуран како ће однос између Вивалдијеве и моје музике функционисати у пракси. Међутим, Боби [Мекдафи[ ме је охрабрио да прионем на компоновање...“
Композиција се састоји из осам одсека: Пролога, четири става и три песме. Пошто се Глас и Мекдафи нису усагласили око дефинитивног распореда тих одсека, композитор је одлучио да редослед остане – неутврђен. Стога у овом концерту нема инструкција за публику када се појављује пролеће, лето, јесен или зима! Глас је предвидео укупно 24 могуће пермутације одсека ове необичне „слагалице”. Сем тога, осим уобичајене каденце, компоновао је неколико солистичких комада за Роберта Мекдафија, који могу да се свирају и независно од Концерта. Ти комади су, заправо прелид пре првог става и три песме које претходе преосталим ставовима.
Свита Cuatro Estaciones Porteñas – Четири годишња доба у Буенос Аиресу Астора Пјацоле, оца „новог танга”, настајала је у дужем временском периоду, између 1964. и 1970, будући да њени појединачни ставови нису првобитно били замишљени као делови целине, него као засебна дела. Ипак, Пјацола их је повремено изводио заједно на концертима са својим квинтетом – јер, сва четири „годишња доба” компонована су за фолклорни ансамбл који су чинили виолина, електрична гитара, клавир, контрабас и Пјацолин инструмент - бандонеон (врста хармонике). Као и многе друге композиције овог аутора, сва четири комада постоје у више верзија за различите извођачке саставе. Међутим, тек крајем 1990-их, захваљујући обради руског диригента и композитора Леонида Десјатникова, веза између Астора Пјацоле и Антонија Вивалдија, аутора „оригиналних” Годишњих доба, постаје очигледна. Наиме, Десјатников је аранжирао комаде за соло виолину и гудачки ансамбл, подигао ниво виртуозитета солисте на далеко виши ниво, а такође је инкорпорирао цитате из Вивалдијевих концерата. Будући да је у Италији лето у време када је у Аргентини, на земљиној јужној хемисфери зима, Десјатников прави занимљив музички „виц”: одломци из Вивалдијеве „Зиме” појављују се у Пјацолином “Лету” – и обратно!
За разлику од Вивалдијевих троставачних концерата, Пјацолини комади су у једном ставу, али у себи садрже по неколико контрастних одсека. Све најбоље одлике Пјацолиног стила - узбудљиви ритмови, изражајна употреба дисонанци и нагле промене темпа и метра – задржане су и у верзији Десјатникова.
Јелена Јанковић
Роберт Мекдафи, уметник номинован за награду Grammy, наступа као солиста са најзначајнијим светским оркестрима укључујући и Њујоршку и Лосанђелеску филхармонију, Симфонијске оркестре Чикага, Сан Франциска, Атланте, Хјустона, Даласа, Сен Луја, Монтреала и Торонта, као и Национални симфонијски оркестар, Филаделфијски оркестар, Оркестре Кливленда и Минесоте, Оркестар Геwандхаус из Лајпцига, Оркестар Севернонемачког радија, Симфонијски оркестар Диселдорфа, Оркестар Франкфуртског радија, Deutsche Kammerphilharmonie из Бремена, Хамбуршки симфонијски оркестар, Orchestra del Teatro alla Scala, Santa Cecilia Orchestra из Рима, итд.
Од скорашњих наступа издвајају се концерти у Royal Festival Hall са Лондонском филхармонијом, као и у дворани Concertgebouw у Амстердаму, у сали Филхармоније у Келну, Центру уметности у Сеулу, Кореја, Националној концертној дворани у Тајпеју, дворанама Тонхалле у Диселдорфу и у Мусикхалле у Хамбургу.
Децембра 2009. је премијерно извео Виолински концерт бр. 2 Филипа Гласа Америчка четири годишња доба – дело компоновано за Роберта Мекдафија – са Симфонијским оркестром Торонта. У сезони 2010-2011, Мекдафи је одржао турнеју са Барокним оркестром Венеције која је обухватила тридесет америчких градова, изводећи Гласова Америчка четири годишња доба са Вивалдијевим Годишњим добима. Исти програм је извео у јуну 2011. са Циришким камерним оркестром у дворани Тонхале у Цириху, као и са Прашком филхармонијом на фестивалу Прашко пролеће.
Роберт Мекдафи је снимио Америчка четири годишња доба са Лондонском филхармонијом и Марин Алсоп.
Будући планови укључују турнеју по Холандији и Белгији са ансамблом Амстердам Синфонијета и извођење Барберовог Концерта са Брукнер оркестром из Линца у Аустрији.
Мекдафи је оснивач Фестивала камерне музике у Риму.
Свира на виолини Гуарнери дел Гесу из 1735, названој „Ладенбург".
Марија Шпенглер је основне и магистарске студије завршила на ФМУ у Београду, у класи Дејана Михаиловића, као студент генерације. Године 1998. постала је стипендиста Гилдхол школе за музику и драму у Лондону, у класи Дејвида Такеноа. На овој школи 2001. је поред магистарске стекла и диплому концертног солисте, са највишим оценама, редовно наступајуци као солиста са Гилдхол Симфонијским и Камерним оркестром. Добитница је низа награда на националним и међународним такмичењима. Као солиста наступала је са Београдском филхармонијом, Симфонијским оркестром РТС, Симфонијским оркестром ФМУ, Симфонијским оркестром Академије Франц Лист у Будимпешти, Гудачима Св. Ђорђа, БГО Душан Сковран. Била је ангажована као ко-лидер са Аустралијским Камерним Оркестром и остварила бројна гостовања широм Аустралије, Јапана, Новог Зеланда и Европе, са уметницима као што су Анђела Хјуит, Пека Кусисто, Лев Маркиз, Гордан Николић, Елизабет Волфиш, Џулијан Рахлин и Еманијел Паји. Као концертмајстор наступала је са Холандским Камерним Оркестром, Београдском Филхармонијом, Аустралијским Камерним Оркестром, Симфонијским Оркестром РТВ Словенија, оркестром Цамерата Сербица и са Гудачима Св. Ђорђа, чији је члан од 1994. Сарађивала је са ансамблима за модерну музику МусикФабрик из Келна и Енсембле Модерн из Франкфурта на фестивалима у Луцерну, Дармштату, Бечу и Бриселу. Марија Шпенглер је остварила низ снимака за Телевизију ББЦ и Радио ББЦ 3, као и бројне компакт дискове са камерним оркестрима и ансамблима (Channel Classics, WDR, BBC, ПГП РТС). Извела је и бројне премијере у земљи и иностранству. Као педагог, Марија Шпенглер је радила на курсевима у Енглеској (Мењухин Школа), у Шпанији на БандАрт летњој академији, као и са Шпанским Омладинским Оркестар. Од 2004. године ангажована је на ФМУ у Београду, као професор виолине.
