Програм
Антонио Вивалди (1678-1741)
КОНЦЕРТ ЗА ДВЕ ВИОЛИНЕ, ГУДАЧЕ И КОНТИНУО, а-мол, оп. 3 бр. 8, RV 522 (1711)
Andante
Larghetto e spiritoso
Allegro
Јохан Себастијан Бах (1685-1750)
КОНЦЕРТ ЗА ДВЕ ВИОЛИНЕ, ГУДАЧЕ И КОНТИНУО, д-мол, BWV 1043 (1730-31)
Vivace
Largo ma non tanto
Allegro
Пауза
Антоњин Дворжак (1841-1904)
НОКТУРНО ЗА ГУДАЧЕ, Ха-дур, оп. 40 (1870, рев. 1875, 1882-83)
Филип Глас (1937)
ТИРОЛ, КОНЦЕРТ ЗА КЛАВИР И ГУДАЧЕ (2000) - српска премијера
Movement I
Movement II
Movement III
Један од најпознатијих српских виолиниста, Јован Колунџија, некадашњи студент Петра Тошкова и Хенрика Шеринга, за собом има више од четири хиљаде одржаних концерата у земљи и свету (Европа, Латинска Америка, САД, Кина, Тајланд, Индија). Гостовао је на престижним фестивалима у Салцбургу, Берлину, Евијану, Прашко Пролеће, Братиславске музичке свечаности, Дубровачке летње игре, Бемус, Охридско лето, Сервантино у Мексику итд... Делио је сцену са многим познатим уметницима, међу којима су Хенрих Шеринг, Алдо Чиколини, Алексис Вајсенберг, Ловро Матачић, Вацлав Сметачек, Оскар Данон, Алексис Хаузер, Вероника Дударова, Кениширо Кобајаши, Ханс Петер Франк, Јевгениј Светланов, Карло Цеки, Павле Дешпаљ, Живојин Здравковић и други. Наступао је у најпознатијим светским концертним дворанама попут Карнеги Хола у Њујорку, концертне дворане Чајковски у Москви, Гаво у Паризу, Сале Филхармоније Жорж Енеску у Букурешту, Санта Ћећилија у Риму, Гевандхаус у Лајпцигу итд.
Веома су лепо примљени његови амбициозни извођачки подухвати: Десет Величанствених (десет виолинских концерата за само четири дана, 1994), Волите ли Бетовена (извођење интегралног опуса Бетовенових соната за клавир и виолину у четири узастопна дана, 2008) и Bravissimo Maestro Mozart (15 Моцартових соната за виолину и клавир, 2009).
Јован Колунџија је и оснивач Центра лепих уметности Гуарнериус у Београду, који носи назив по Гварнеријусовој виолини из 1754. године на којој Јован Колунџија наступа последњих двадесетак година. Поред концертне активности, уметник део свог времена посвећује промовисању и даљем школовању младих талената у својој уметничкој задужбини – Гуарнериусу.
У том духу родила се и идеја за формирање Омладинског фестивалског оркестра у оквиру овогодишњег Бемуса. За учешће у оркестру позвани су најбољи млади гудачи – ученици музичких школа из целе Србије, који су се од 12. октобра окупили у Београду у оквиру Креативне мајсторске радионице, како би поделили радост музицирања у оркестру. Уз Јована Колунџију, са Омладинским фестивалским оркестром се на том „задатку“ нашао и истакнути хрватски диригент Младен Тарбук.
За младе уметнике је било посебно интересантно то што су имали прилике да се опробају како у стандардном репертоару за гудаче (дупли концерти Ј. С. Баха и Вивалдија, Дворжаков Ноктурно), тако и у једном савременом делу – Концерту за клавир и гудаче „Тирол“ (2000) америчког композитора Филипа Гласа. Овај реномирани аутор стекао је светску славу опером „Ајнштајн на плажи“. Сарађујући са тако различитим уметницима као што су Боб Вилсон, Ален Гинзберг, Вуди Ален или Дејвид Боуви, те компонујући велики број дела свих жанрова (укључујући и оригиналну музику за Оскаром награђене филмове „Сати“ Стивена Далдрија и „Кундун“ Мартина Скорцеза), Глас је извршио огроман утицај на савремену културу. Нови музички стил који је развијао од седамдесетих година 20. века је назван „минимализмом”, али сам композитор никада се није слагао с тим термином и сматрао је да је исправније његову композициону технику назвати „музика са репетитивним структурама”.
Концерт Тирол је поручио Фестивал Клангспурен у сарадњи са Туристичком организацијом Тирола и Штутгартским камерним оркестром. У овој композицији Глас је по први пут у свом стваралаштву користио цитате изворне народне музике. Славни пијаниста и диригент Денис Расел Дејвис, који је премијерно извео концерт 2000. године са Штутгартским камерним оркестром, рекао је: „Већ 25 година свирам и диригујем музику Филипа (Гласа)… Са сваким новим делом све више сам импресионирам вештином с којом је Филип рафинирао и проширио изражајне могућности свог музичког језика како би ‘дирнуо’ слушаоце. Учење, вежбање и извођење Тирол Концерта је било захвално и узбудљиво искуство…"
Младен Тарбук, хрватски диригент и композитор стекао је међународну репутацију руководећи извођењем „Тристана и Изолде“ у Хрватском националном театру у Загребу где је истовремено деловао и као генерални директор. Водећи европски оперски часописи са ентузијазмом су писали о његовим настојањима да се артизам ансамбала ХНК дигне на највиши ниво међународних стандарда. Истовремено, постигао је велики успех тумачећи „Магбета“ у Немачкој опери у Дизелдорфу, где је остварио још три оперске премијере. Његова међународна каријера водила га до сада је у бројне оперске куће и симфонијске оркестре широм света. Дириговао је у Државној опери у Прагу, у Опери Лира у Отави, са Симфонијским оркестром Мексика, Камерним оркестром Фиренце, Филхармоничарима Хајделберга, Симфонијским орекстром Екстремадура, Загребачким солистима, Филхармонијом Марибора, Београдском филхармонијом, са бројиним италијанским ансамблима…
Младен Тарбук је деловао као шеф-диригент Симфонијског оркестра ХРТ. Са овим ансамблом је снимио сате музике хрватских аутора. У оквиру циклуса концерата Ансамбла ХРТ извео је бројна позната и мање заступљена дела музике 20. века, као што су Посвећење пролећа, Петрушка или Вајлова Друга симфонија…
Словеначка виолинисткиња Лана Тротовшек, добитница међународних награда и признања, израсла је у једног од најталентованијих инструменталиста своје генерације. Наступа на концертним подијумима широм Европе, са високим оценама критике и публике, у дворанама као што су бечки Концертхаус, Teatro la Fenice у Венецији, Concertgebouw дворани у Амстердаму, King Place и St. John's Smith Square у Лондону. Премијерно је извела више дела за виолину и снимала за Радио Словеније; њен снимак Хачатурјановог Концерта за виолину емитован је на ВВС Радију 3.
Рођена у Љубљани 1983. у породици талентованих музичара, Лана је почела да свира виолину у четвртој години. Студирала је на Музичкој академији у родном граду, у класи Волође Балжалорског и Приможа Новшака. Њен таленат је убрзо примећен и уследили су солистички наступи са оркестрима у Словенији. Касније ју је приметио Руђеро Ричи који ју је позвао да настави студије у његовој класи на Моцартеуму у Салцбургу. Студирала је и са Ривком Голани на Тринити Колеџу у Лондону, као и са Исаком Рашковским на Royal College of Music. Усавршавала се на мајсторским курсевима еминентних музичара као што су Иври Гитлис, Ида Хендл, Пјер Амојал, Тасмин Литл, Ђерђ Паук, Игор Озим, Едит Пајнеман, Менахем Преслер и Бернард Гринхаус. Добитница је универзитетске Прешернове награде.
Лана је члан Гринвич трија који је Бернард Гринхаус, легендарни виолончелиста и оснивач Beaux Arts трија, описао као “Трио број један!”. Гринвич трио, који чине још пијанисткиња Јоко Мисуми и челиста Стјепан Хаузер, са успехом је наступао широм Велике Британије, у Италији, Аустрији, Немачкој, САД, Шпанији, Хрватској и Словенији. Недавно је објављен ЦД за Meridian Records из Лондона.
Од 2011. Године Лана Тротовшек је на позицији прве виолине Бадке квартета.
Београдска пијанисткиња Нада Колунџија је реномирани извођач и промотер савремене музике, који већ деценијама премијерно изводи значајна клавирска и камерна остварења 20. и 21. века, како домаћих, тако и иностраних аутора. Заслужна је за настанак многих нових композиција. Као уметнички директор првог међународног мултимедијалног фестивала, Art of Sounds (2008) иницирала је и организовала промоцију више од 40 радова уметника из Аустралије, Канаде, САД и Азије.
Упоредо са уметничком каријером, она делује као редовни професор на Факултету музичке уметности у Београду и као уметнички директор Центра лепих уметности, Гуарнериус, те промовише младе уметнике и обогаћује уметнички живот Београда.
Дугогодишњи је сарадник и гост музичар ансамбла Les AMIS из Торонта. Редовно наступа са својим братом, Јованом Колунџијом, виолинистом интернационалне каријере. Гостовала је у Мађарској, Холандији, Кини, Индији, Канади, Тајланду, Немачкој, Шпанији, САД, Мексику, Украјини, Аустрији, Италији, Румунији, Грчкој, Француској, као и у свим замљама у бивше Југославије и учествовала на бројним међународним фестивалима.
Године 2006. и 2011. номинована је за Награду града Београда.
Као солиста и камерни музичар Нада Колунџија је објавила десет албума. Остварила је многобројне снимке за радио и телевизијске програме.
Фестивалски оркестар – најбољи млади гудачи музичких школа Србије
Виолине
Љубомир Трујановић (1994), концертмајстор
Школа за музичке таленте, Ћуприја
Сара Делић, (1995) концертмајстор
Музичка школа Мокрањац, Београд
Маринко Андрејић (1995)
Школа за музичке таленте, Ћуприја
Марија Цвејић (1996)
Музичка школа Мокрањац, Београд
Тијана Ћурчић (1994)
Музичка школа Стеван Мокрањац, Краљево
Тијана Миланковић (1996)
Музичка школа Петар Кранчевић, Сремска Митровица
Катарина Милутиновић (1997)
Музичка школа Петар Кранчевић, Сремска Митровица
Мина Митић (1994)
Музичка школа Станислав Бинички, Лесковац
Милица Пајдић (1997)
Музичка школа Мокрањац, Београд
Јована Павловић (1994)
Музичка школа Станислав Бинички, Лесковац
Анђела Сибиновић (1996)
Музичка школа Мокрањац, Београд
Натаља Стошич (1996)
Школа за музичке таленте Ћуприја
Виоле
Оливера Матић (1995)
Школа за музичке таленте, Ћуприја
Јелена Николић (1994)
Школа за музичке таленте, Ћуприја
Ивана Перић (1992)
Музичка школа Мокрањац, Београд
Кристина Виденов (1993)
Музичка школа Мокрањац, Београд
Виолончела
Стефан Гавриловић (1995)
Школа за музичке таленте, Ћуприја
Соња Марјановић (1997)
Музичка школа Мокрањац, Београд
Павле Поповић (1997)
Школа за музичке таленте, Ћуприја
Тамара Трајковић (1994)
Музичка школа Мокрањац, Београд
Контрабаси
Михајло Ђорђевић (1993)
Музичка школа Станислав Бинички, Лесковац
Јелена Вануцић (1992)
Школа за музичке таленте, Ћуприја
Чембало: Исидора Кузмановић, Факултет музичке уметности - Студијски програм чембала, 2. година
