Среда, 16. октобар, Сала Београдске филхармоније у 20.00 часова
Ансамбл Метаморфозис
Уметнички директор Саша Мирковић, виола
Солиста: Горан Костић, контрабас
Омаж композитору Зорану Ерићу (1950–2024)
Лист бр. 1, за виолу соло (2015)
Саша Мирковић, виола
Седам погледа у небо, за гудачки секстет (2007)
Off, за контрабас и гудачки оркестар (1982)
Горан Костић, контрабас
Хелијум у малој кутији, за гудачки оркестар (1991)
Cartoon, за 13 гудача и чембало (1984)
Лана Јеленковић, чембало
фото: ЦЕБЕФ / Белкиса Абдуловић
Зоран Ерић рођен је у Београду, 6. октобра 1950. године. Дипломирао је и магистрирао композицију на Факултету музичке уметности (ФМУ) у класи Станојла Рајичића. Усавршавао се краће време на Орфовом институту у Салцбургу и на мајсторском курсу Витолда Лутославског у Грожњану. Био је шеф Катедре за композицију Факултета музичке уметности у Београду (2007–2015), продекан истог факултета (1992–1998) и шеф Тонског студија ФМУ (2015–2020), потом проректор (2000–2004), а затим и ректор Универзитета уметности у Београду (2015–2018). Држао је међународне мајсторске курсеве и семинаре у Лондону (Гилдхол школа за музику и драму) и Атини. Био је и председник Управној одбора организације за заштиту ауторских права СОКОЈ (2000–2004), уметнички директор БЕМУС-а (2011 – 2013) и члан Извршног одбора Светске организације уметничких академија ELIA у Амстердаму (2015–2018). Преминуо је у Београду, 20. јануара 2024. године.
Опус Зорана Ерића обухвата дела различитих жанрова која су извођена у готово свим земљама Европе, САД, Кини и Аустралији. У најзначајнија остварења спадају: Off за контрабас и 12 гудача, Cartoon за 13 гудача и чембало и Talea – Konzertstück за виолину и гудаче, циклус Слике хаоса у седам делова – Велика црвена мрља Јупитера за озвучено чембало, удараљке и електронику уживо, Абнормални ударци Догона за бас кларинет, клавир, удараљке, усну бас-хармонику и електронику уживо, Хелијум у малој кутији за гудаче, Нисам говорио за алт саксофон, усну бас-хармонику, глумца наратора и мешовити хор, Оберон концерт за флауту и инструментални ансамбл, Списак бр. 1 за виолу соло, Списак бр. 2 за симфонијски оркестар, Списак бр. 3 за трубу и електронику, Шест сцена-коментара за три виолине и гудачки оркестар, Ко је убио галеба за 12 виолончела, Седам погледа у небо за гудачки секстет, Entr’acte за симфонијски оркестар, балети Бановић Страхиња, Јелисавета, кнегиња црногорска и Проклета авлија, кореодраме Медеја, Магбет и Процес и многа друга.
Његове композиције изводили су угледни домаћи и инострани ансамбли као што су БГО „Душан Сковран“, Гудачи Гилдхола, Гудачи Св. Ђорђа, Крајзлер лондонски гудачи, Загребачки солисти, Дванаест челиста Берлинске филхармоније, Камерни оркестар Детроита, Гудачки оркестар Кремља, Camerata Serbica, Банатска филхармонија, Симфонијски оркестар РТС, Collegium musicum, Београдска филхармонија, Ирски камерни оркестар.
У стваралаштву Зорана Ерића посебно место заузима и обиман циклус музике за позориште и филм. Сарађивао је са нашим најистакнутијим позоришним ствараоцима као што су Соња Вукићевић, Горчин Стојановић, Никита Миливојевић, Вида Огњеновић, Небојша Брадић, Ивана Вујић, Милан Караџић, Харис Пашовић, Дејан Мијач, Боро Драшковић, Егон Савин и други. Компоновао је музику за многе позоришне представе: Медеја, Магбет, Процес, Птице, Хамлет, Краљ Лир, Живот је сан, Сан летње ноћи, Чекајући Годоа, Ружа ветрова, Симон чудотворац, Краљ Лир, Дама с камелијама, Бановић Страхиња, Каролина Нојбер, Корени, Антигона у NY, Максим Црнојевић, Звер на месецу, Фредерик, Поглед у небо, Егзибициониста, Галеб, Посетилац, Мала трилогија смрти, Тврђава… Компоновао је и музику за филмове Убиство са предумишљајем (1995), Стршљен (1998), Сенке успомена (2000), Наташа (2001) и Поглед у небо (2007).
Добитник је великог броја награда и признања за своје стваралаштво међу којима су најзначајније Октобарска награда града Београда, YUSTAT Grand Prix за позоришну музику, две Златне мимозе за филмску музику, две Стеријине награде за позоришну музику, Велика златна медаља Универзитета уметности у Београду. Једини је од српских композитора који је четвороструки добитник највећег признања у области музичког стваралаштва у Србији – Мокрањчеве награде, за композиције Оберон концерт (1997), Шест сцена-коментара (2001), Седам погледа у небо (2009) и Списак бр. 2 (2017).
Приредила др Јелена Јанковић-Бегуш, музиколог
Вишеструко награђивани ансамбл Метаморфозис, основан 2005. године на иницијативу Татјане Јовановић Мирковић (виолончело) и Саше Мирковића (виола), убрзо је постао синоним за иновацију и креативност на српској музичкој сцени. Њихова мисија је промоција савременог стваралаштва, презентовање јединствених извођења класичног репертоара, савремених дела домаћих и интернационалних композитора, доносећи нова уметничка решења.
Ансамбл се издваја по способности да врсно интерпретира, осмисли и комбинује широк спектар музичких стилова, стварајући богату, енергичну и емотивну атмосферу на сцени.
Метаморфозис наступа без диригента, истражујући нове уметничке правце, прилагођавајући свој састав додавањем различитих инструмената, електронике и сценских елемената, чиме се обликује динамичан и мултимедијалан перформанс. Флексибилност, слобода и међусобна размена мишљења чине сваки концерт јединственим искуством, у којем се публика води кроз разнолике музичке светове.
Од првих дана, Метаморфозис је успоставио блиску сарадњу с Гораном Бреговићем са којим је сарађивао пуних петнаест година на пројектима Orchestra for Weddings and Funerals, Tolerant Heart, Alcohol, Memoirs of Queen Margot итд.
Од 2010. године, Метаморфозис се фокусира на самосталне пројекте, извођење савремене музике, при чему негује домаће стваралаштво разноврсних естетика. Ансамбл редовно изводи дела свих етаблираних српских композитора, као и радове млађих аутора, чиме доприноси развоју продукције савремене музике у Србији. До данас, ансамбл је премијерно извео преко 170 нових дела домаћих и иностраних савремених композитора и тиме постао један од актера у промоцији уметничке музике и креативног израза.
Метаморфозис је својим оригиналним наступима и захтевним програмима успео да привуче пажњу стручне јавности, али и шире публике. Током пандемије, снимљено је осам њихових концерата и емитовано широм света, омогућивши им да дођу до нових слушалаца и обогате глобалну музичку сцену. Ови концерти, са богатом продукцијом и иновативним приступом, додатно су учврстили позицију ансамбла на глобалној музичкој сцени.
Током свог деловања, ансамбл је наступао у најпрестижнијим светским концертним дворанама, широм Европе, Америке, Аустралије, Кине, чиме је афирмисао српску музику на глобалној сцени, али и савремену музику иностраних композитора учешћем у међународним пројектима.
Ансамбл је препознат и награђиван за свој допринос музици. У фебруару 2017. године, освојио је престижне награде као што су „Музика класика“ у категорији Оркестар године, затим 2022. и 2024. године, као и награду УКС-а „Александар Павловић“ за изванредно извођење и промоцију савремене српске музике.
Њихови албуми, укључујући La Follia са делима српских композитора (2021) и Music for the Missing Butterflies (2023), сведоче о њиховој посвећености уметничком стваралаштву и експериментисању с новим звучним перспективама. Ови пројекти нису само уметнички, већ и едукативни, јер укључују и сарадњу са младим композиторима, пружајући им прилику да представе своја дела.
Као круна свог дугогодишњег рада, ансамбл је основао сопствени фестивал савремене уметности „Meta World“, који пружа платформу за нова дела и уметнике, омогућавајући размену идеја и сарадњу међу савременим уметницима. Овај фестивал не само да промовише уметност, већ и оснажује заједницу и приближава и чини савремену уметност доступном широј публици.
Из године у годину Метаморфозис наставља да инспирише и помера границе, а њихова посвећеност иновацијама и уметничком стваралаштву оставља дубок траг у културном животу Србије и шире о чему сведоче бројне критике у домаћим и иностраним часописима, од којих се истиче The Strad који је ансамбл уврстио у своја три чланка о оркестрима. Кроз своје деловање, ансамбл игра кључну улогу у обогаћивању музичке понуде и промовисању културног дијалога, постављајући нове стандарде у савременој уметничкој музици.
Саша Мирковић један је од најистакнутијих виолиста Србије, уметник који својим неисцрпним ентузијазмом и харизмом освајања публику и критику. Његова каријера обухвата разноврсне аспекте музичког стваралаштва, соло наступе, камерну музику, оркестарске пројекте, као и едукацију и организацију музичког живота. Као уметнички вођа ансамбла Метаморфозис, Мирковић се истиче изванредним програмима који сежу од барока до савремене музике, обухватајући дела српских и светских аутора, као и жанрове који комбинују класичне идиоме с етно, џез и поп изразима, често користећи аудио и видео технологију.
Рођен у Чачку 1980. године, Мирковић је своје музичко образовање започео у Школи за музичке таленте у Ћуприји. Потом уписује студије на Факултету музичке уметности у Београду, где је стекао дипломе основних и магистарских студија. Током свог школовања, активно се усавршавао на бројним мајсторским курсевима, како у земљи, тако и у иностранству, што му је омогућило да развије свој јединствени уметнички израз.
Мирковићева концертна активност веома је богата. Наступао је на најзначајнијим фестивалима уметничке музике у Србији и ван граница земље. Његови наступи у престижним дворанама широм Европе, Сједињених Америчких Држава, Канаде, Аустралије, Новог Зеланда и Хонг Конга, укључују легендари Карнеги хол, Линколн центар, Сиднејску оперу, као и дворане као што су Санта Ћећилија у Риму, Палата музике у Барселони, Барбикан у Лондону, Плејел у Паризу, Концертхаус у Берлину и многе друге.
Као солиста, Мирковић је наступао са бројним угледним оркестрима и ансамблима, Ансамблом АРТЕ, БКО „Љубица Марић“, БГО Душан Сковран, Камерним оркестром Шлезингер, Симфонијским оркестром МО „Станислав Бинички“, Нишким симфонијским оркестром, Омладинским симфонијским оркестром Југоисточне Европе, Камерним оркестром Универзитета у Крагујевцу, No Borders Orchestra, Словачким камерним оркестром, Словачком Симфонијетом, Београдском филхармонијом, Симфонијским оркестром РТС-а, Филхармонијом „Артур Рубинштајн“ из Лођа, Мерк филхармонијом из Дармштата, Марк Синан компанијом, Јенском Филхармонијом, Вијењавски филхармонијом из Лублина, ансамблом Резонанц.
Мирковић је препознат као један од најзначајнијих уметника у пољу савремене музике, доприноси развоју литературе за виолу и презентацији овог инструмента као солистичког. Његова страст према савременој музици довела је до премијерних извођења више од 120 солистичких и концертантних дела за виолу, чиме је оставио значајан траг у музици.
Осим наступа, Мирковић је и посвећен едукацији, тренутно као редовни професор на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу.
У својој каријери, Мирковић је стекао бројне награде и признања. Године 2016. добио је награду часописа „Музика класика“ за најбољег мушког извођача, а наредне године постао је први добитник престижне награде „Александар Павловић“ Удружења композитора Србије за свој допринос промоцији српске уметничке музике у земљи и свету. Као уметнички директор и један од оснивача међународног фестивала савремене уметности „Meta World“, он наставља да инспирише уметнике и публику, остављајући неизбрисив траг на музичкој сцени.
Саша Мирковић није само музичар, он је креативни вођа, иноватор и страствени заговорник савремене уметности, чија уметничка визија и посвећеност непрестано померају границе музичког стваралаштва. Његова способност да повеже различите музичке стилове и културе чини га јединственим у свету уметнчке музике.
Остварио је значајан број трајних снимака за националне и међународне радијске и телевизијске куће.
Горан Костић је соло контрабасиста симфонијског оркестра Аустријске Радио-телевизије у Бечу.
Уз оркестарску делатност, афинитет за солистичко свирање и камерну музику изражава као дугогодишњи професор камерне музике на Универзитету у Крагујевцу (2009–2021) и кроз бројне солистичке наступе широм Европе. Као резултат уметничког рада и истраживања солистичког аспекта његовог инструмента, промовисан је у доктора уметности на Универзитету уметности у Београду (2017).
Као својеврсна круна његових заслуга за развој инструмента, уследио је ангажман у жирију најпрестижнијег европског такмичења, ARD у Минхену (2023).
Последњих година се фокусира на приступ солистичком контрабасу као равноправном члану породице гудачких инструмената, што је довело до рађања идеје за пројекат „Double Bass & Rhodes“, за који је већ написано неколико композиција. У питању је „класична музика 21. века“, са јаким утицајима америчких популарних форми 20. века – џеза и рока.
Лана Јеленковић је дипломирала и магистрирала на Одсеку за оргуљe на Факултету музичке уметности у Београду. Као стипендиста Фонда за младе таленте Министарства за омладину и спорт Републике Србије, студије наставља у Немачкој где је Концертном дипломом завршила постдипломске студије оргуља на Високој школи за музику у Вирцбургу, у класи професора Кристофа Босерта. На истој академији на Одсеку за рану музику дипломирала је историјске инструменте са диркама – чембало, клавикорд и фортепиано, а концертном дипломом магистрирала чембало у класи професора Глена Вилсона. Паралелно завршава Интернационалне мастер студије Organ Expert на Високој школи за музику у Тросингену и на Универзитету Тор Вергата у Риму, као стипендиста фондова „Alfred-Toepfer-Stiftung“, „Leni-Geissler-Stiftung“, „Stiftung der Freunde und Förderer“ и „Rotarier-Stiftung“ из Немачке. Ове јединствене експертске студије укључивале су и стручне предмете о градњи, рестаурацији и реконструцији оргуља, тако је и мотив за избор завршног рада била Техничка документација оргуља у Дому синдиката у Београду. За време студија усавршавала се на бројним мајсторским курсевима и практикумима широм Европе. На Фестивалима Dies Organorum и Ars vivendi clavicembalum у Београду присутна је годинама као извођач. Активна као оргуљаш, чембалиста и камерни музичар, сарађује са са различитим оркестрима, хоровима и ансамблима из Србије и Немачке, а насупала је на бројним међународним фестивалима у Немачкој, Француској, Италији, Словачкој, Македонији, Грчкој, Србији, Словенији, Русији, Швајцарској и Луксембургу. Свира историјске инструменте као члан барокног ансамбла Tempera Barocca, а посвећује се и извођењу савремене музике. Активна је и у пољу градње, рестаурације и реконструкције оргуља. Дуги низ година сарађује са оркестром Београдске филхармоније, где свира оргуље, чембало, клавир и челесту. Члан је УМУС-а, а запослена је као клавирски сарадник за класичан и савремени балет у Балетској школи „Лујо Давичо“ у Београду.
