Среда, 18. октобар, Црква Св. Анте Падованског у 20.00
Љубиша Јовановић, флаута
Дејан Млађеновић, виола
Александар Сердар, клавир
Програм:
Jохан Себастијан Бах
Трио соната за флауту, виолу и клавир у ге дуру, BWV 1039
Adagio
Allegro ma non presto
Adagio e piano
Presto
Доменико Скарлати
Пет соната за клавир соло
Е-дур Л23 (Andante comodo)
Eф-дур Л116 (Allegro)
де-мол Л366 (Allegro)
де-мол Л266 (Prestissimo)
Це-дур Л 104 (Allegro)
Jохан Себастијан Бах
Соната за флауту и клавир у ха молу, BWV 1030
Andante
Largo e dolce
Presto
Пауза
Франц Шуберт
Соната Арпеђоне за виолу и клавир D. 821
Allegro moderato
Adagio
Allegretto
Фредерик Шопен
Балада бр. 4, еф мол, оп. 52 за клавир
Милан Михајловић:
Багателе за флауту, виолу и клавир (прво извођење у овом аранжману)
Andante
Allegretto
Adagio
Presto
Љубиша Јовановић је дипломирао и магистрирао у Београду у класи Миодрага Азањца. Усавршавао се у Паризу (К. Ларде) и Базелу (А. Николе). Одржао је више од 1500 концерата у 37 земаља широм света, и водио више од 200 мајсторских радионица.
Добитник је најпрестижнијих награда и друштвених признања: Априлске Награде Града Београда, Светосавске награде за посебан допринос развоју образовања и васпитања у Републици Србији, Сребрне медаље Универзитета уметности за достигнућа у унапређењу наставе, Првих награда за интерпретацију на Међународној трибини композитора, Годишње награде УМУС-а, награде “Александар Павловић” Удружења композитора Србије за вишедеценијску уметничку промоцију српске музике, награде градског фонда за културу за најбоље концерте у Београду, као и Повеље Радио Београда Два за дугогодишњу сарадњу и допринос радио стваралаштву у Србији.
Са Љубишом Јовановићем наступали су највећи флаутисти данашњице: Орел Николе, Ирена Графенауер, Емануел Паји, Мишел Дебост, Кристијан Ларде, Силвија Кареду, Гуолианг Хан. Његови снимци налазе се на више од 50 ЦД издања. Током 40 година уметничке активности, премијерно је извео око 80 концертантних, солистичких и камерних композиција српских аутора.
Љубиша Јовановић је 25 година радио као соло флаутиста Београдске опере и балета, Симфонијског оркестра РТС и Београдске филхармоније. Редовни је професор на Факултету музичке уметности у Београду. Оснивач је и председник оркестра Камерата Сербика, као и Фестивала уметничке музике БУНТ. Од 2010. је уметнички руководилац и диригент ансамбала Лола класик, а од 2015. је уметнички директор угледног Међународног такмичења Антон Еберст у Новом Саду. Од јануара 2017. године Љубиша Јовановић је диригент Регионалне Дечије филхармоније.
Рођен у Београду, Александар Сердар је студије клавира завршио у Новом Саду, а потом наставља школовање у САД и Италији. На његово формирање као пијанисте утицали су Серђо Пертикароли и Леон Флајшер. Учествовао је на бројним међународним такмичењима, на којима је добио престижне награде, између осталих награду „Артур Рубинштајн” у Тел Авиву и награду „Рина Сала Гало“ на такмичењу у Монци, које су му омогућиле интернационалну каријеру.
Изводио је реситале, али је и често свирао са оркестром у скоро свим земљама Европе, северној Америци, Бразилу, Перуу, Мароку, Либану, Израелу, Тајлданду и Јапану. Свирао је са филхармонијама Београда, Бремена, Софије, Загреба, Торина, Минхена, Тулуза, Лила, Сан Хозеа, Словеније, Дрездена, уз диригенте као сто су Жан-Клод Казадезу, Јерг-Петер Вајгле, Емил Табаков, Менди Родан, Марчело Виоти, Мишел Пласон.
У последњих неколико година бројни успеси на концертима у Европи привукли су пажњу критичара и организатора концертних сезона и фестивала. Свирао је у концертним дворанама као што су Театар „Шатле“ у Паризу, Дворана Лувра, Тонхале у Цириху, Дворана „Алис Тали” у њујоршком Линколн центру, као и на фестивалима, међу којима су „Ла рок д’Антерон“ (La Roque d'Anthéron) у Француској, музички фестивал у граду Сили на Лоари, фестивал Сен Рикје, Музички фестивали Шлезвиг-Холштајн у Хамбургу, Фестивал Радио Франс у Монпељеу.
Свој први компакт диск, који је добио изванредне критике мизичких часописа, снимио је за дискографску кућу ЕМИ. Први компакт диск са барокним репертоаром издао је за дискографску кућу ПГП у Србији. Године 2012. објавио је приручник под називом „Развој пијанистичке технике”, у издању Музичког центра Црне Горе.
Сердар од 1999. године ради на Факултету музичке уметности у Београду, сада у звању редовног професора. Од 2006. године ради као професор на Факултету уметности у Нишу. Учествује у раду бројних националних и међународних жирија. У марту 2007. је почео са реализацијом пројекта „Националне концертне сезоне”, чији је циљ децентрализација класичне музике. Пројект је спровођен у 16 градова и са великим успехом и окончан је у јуну 2007. године.
Виолиста Дејан Млађеновић је наступао са многим значајним симфонијским оркестрима, камерним ансамблима и познатим пијанистима широм света - у Србији, Француској, Шпанији, Норвешкој, Грчкој, Италији, Македонији, Румунији, Немачкој, Русији, Швајцарској, Аустрији, Данској, Великој Британији и САД. Свирао је у престижним концертним дворанама као што су Сала Гаво у Паризу, Вигмор хол у Лондону, Сала Чајковски у Москви, Сала Мегарон у Атини итд. Између осталог, Дејан Млађеновић је у више наврата, са познатим диригентима, изводио неке од најзначајнијих концерата за виолу насталих током 20. и 21. века као што су концерти Алфреда Шниткеа, Гије Канчелија, Кшиштофа Пендерецког, Виљема Волтона, Франка Мартена, Иване Стефановић итд. До сада је за њега компоновано и њему посвећено пет концерата за виолу, више соната и мањих форми за виолу соло и за виолу и клавир. Као солиста, снимио је трајне аудио записе и седам компакт дискова за радио станице и дискографске куће у Француској, Шпанији, Грчкој, Норвешкој, Русији, Великој Британији и Србији.
Дејан Млађеновић је основне и последипломске студије виоле завршио на Факултету музичке уметности Универзитета уметности у Београду у класи Петра Ивановића. Као стипендиста француске владе, студије је наставио на Високом националном конзерваторијуму за музику (CNSM) у Паризу где је са највећим признањем завршио магистарске студије виоле у класи Жерара Косеа, као и магистарске студије камерне музике у класи Жана Мујера. У том периоду, усавршавао се и на мајсторским курсевима Јурија Башмета, као и Жерара Косеа (у својству стипендисте Аcademia Chigiana у Сијени у два наврата), Григорија Жислина (у Грожњану), Џесија Ливајна (у Паризу), Емануела Вардија, као и Ривке Голани у Великој Британији.
Поред активне каријере концертног солисте, Дејан Млађеновић је редовни професор виоле на Факултету музичке уметности у Београду, у чијој класи је дипломирало, магистрирало и одбранило своје докторске уметничке пројекте више од четрдесет студената. Дуги низ година, Млађеновић је био и професор гудачког квартета на Академији уметности у Новом Саду, као и уметнички руководилац камерног ансамбла Camerata Academica и члан гудачког трија Голдберг. Такође, Млађеновић је одржао велики број мајсторских курсева виоле и мајсторских курсева камерне музике у Србији, земљама бивше Југославије, Немачкој, Норвешкој, САД итд. За изузетна музичка достигнућа номинован је од стране International Music Centre of America за награду August Klein Distinguished Artist Award.
